Саша Радојчић, рођен је 1963. године. Дипломирао је и докторирао на Филозофском факултету у Београду, а магистрирао на Филолошком факултету. На Факултету ликовних уметности у Београду предаје Филозофију уметности.

Објавио је, поред великог броја прилога у периодици и тематским зборницима:

– теоријске књиге: Ништа и прах. Антрополошки песимизам Стеријиног Даворја (2006), Стапање хоризоната. Песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици (2010), Разумевање и збивање. Основни чиниоци херменеутичког искуства (2011), Увод у филозофију уметности (2014) и Уметност и стварност (2021);

– збирке огледа и критика: Провидни анђели (2003), Поезија, време будуће (2003), Реч после (2015), Једна песма (2016), Слике и реченице (2017), За светлом из очеве колибе (2018) и Огледало на пијаци Бајлони (2019);

– преводе са немачког: Х. Г. Гадамер, Похвала теорији (1996), Х. Г. Гадамер, Филозофија и поезија (2002), В. Дилтај, Доживљај и песништво (2004), Р. Зафрански, Зло или драма слободе (2005; поновљено издање 2024), Е. Јингер, Дроге и опијеност (2007), Х. Г. Гадамер, Ко сам ја и ко си ти (2010), Х. Кајзерлинг, Јужноамеричке медитације (2015), Л. А. Саломе, Фридрих Ниче у својим делима (2017), Х. Х. Бинсвангер, Новац и магија (2018), В. Вајблингер, Живот, песништво и лудило Фридриха Хелдерлина (2020), В. Ајленбергер, Време чаробњака (2020), В. Ајленбергер, Ватра слободе (2021) и П. Нојман, Јена 1800 (2023);

– збирке песама: Узалуд снови (1985), Камерна музика (1991), Америка и друге песме (1994), Елегије, ноктурна, етиде (2001), Четири годишња доба (2004), Cyber zen (2013), Дуге и кратке песме (2015), То мора да сам такође ја (2020), За ватру надлежна је душа (2022), Тобоган (2023), Глад за песмом (2023), Јежеви (2024);

– роман Дечак са Фанара (2022).

Приредио је Антологију новијег српског песништва Сенке и њихови предмети (2021). Приредио је прво целовито издање Мисли Божидара Кнежевића (2025). Уредио је нова издања филозофских књига: Платон, Држава; Платон, Закони; Аристотел, Никомахова етика; Диоген Лаертије, Животи и мишљења истакнутих филозофа.

Превођен је на енглески, немачки, шпански, руски, пољски, словачки, мађарски, румунски, бугарски, македонски и словеначки језик.

За целокупно песничко дело добио је Дисову награду и награду „Десанка Максимовић". Такође је добио, за поезију, награде: Велику награду „Иво Андрић", „Бранко Ћопић", „Ђура Јакшић", Змајеву награду, Печат вароши сремскокарловачке, „Венац Лазе Костића" и „Ленкин прстен"; за књижевну критику награду „Милан Богдановић".

О његовом раду су одржана два научна скупа – у Народној библиотеци Србије (2023) и у Андрићевом институту (2025), и објављен зборник Поезија Саше Радојчића (2024).