доц. др Наташа Гојковић

доц. др Наташа Гојковић

Друштвено - хуманистичке науке

Филолошке науке

Биографија

Доц. др Наташа Гојковић рођена је 1976. у Сомбору, где је и завршила основну школу и Гимназију.

На Филозофском факултету у Новом Саду завршила је основне и мастерске студије Англистике, те докторирала на студијској групи Језик и књижевност на истом факултету, стекавши диплому доктора филолошких наука.

Радила је у Основној школи „Аврам Мразовић", Радио-телевизији „Спектар", Регионалној привредној комори Сомбор, а од 2013. је запослена на Педагошком факултету у Сомбору.

Објављује радове из области енглеске и компаративне књижевности, истраживачка интересовања су јој усмерена на књижевност, историју, те феномен англицизама у српском језику.

Има вишегодишње искуство у организовању и вођењу културноуметничких програма, као и сличном ангажовању са студентима на факултету.

Удата је и има двоје тинејџера.

Аутобиографски есеј
Научни радови

Бечки солилоквијум(и), (Драган Великић. Бечки роман. Београд: Лагуна, 2024, 173 стр.) – приказ романа, објављен у Летопису Матице српске

Историја књиге и читања: Ново трансдисциплинарно поље научног истраживања, Bosniaca

Трагови спуштених стопала на Леванту, (Миомир Петровић. Либанско лето. Београд: Лагуна, 2007, 200 стр.) – приказ романа, објављен у Свескама

Прогонитељ или спаситељ: град у Адреси Драгана Великића и Њујоршкој трилогији Пола Остера, Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад

Потрага за идентитетом: моћ лажних предака и стварне природе у романима Радослава Петковића и Томаса Хардија, Матица српска: Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности – преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација 3, стр. 51-69

Утеха странаца, Ијана Макјуана: неодољива привлачност зла, Норма, Педагошки факултет у Сомбору

Језичка толеранција: у правцу родне (не)осетљивости. Тематски зборник међународног значаја „Толеранција, демократија, образовање – могућности и перспективе у 21. веку“, Педагошки факултет у Сомбору, 2021, стр. 90-107

Људи из(а) екрана. (приказ романа Дона ДеЛила, Тишина), Летопис Матице српске, јул-август 2021, стр. 180-183. (М52)

Превођење архаизама и историцизама са енглеског на српски језик у роману Разум и осећајност Џејн Остин: критичка анализа, Нови Сад, Зборник Матице српске за књижевност и језик

Џуд Фоли Сју Брајдхед: илузије о животу ван друштвених оквира, Књижевна историја, Београд, стр. 259-278

Џејкобова соба као експеримент: глас онога кога нема, Филолог, Бања Лука

Мајке, синови и ишчезли светови у Иследнику Драгана Великића и Џејкобовој соби Вирџиније Вулф: цртице за Bildungsroman, Матица српска: Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности - преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација 2. Нови Сад

School and Learning from the Standpoint of Students in Class Teaching, Pedagogicka Fakulta Univerzita Mateja Bela v Banskej Bystrici

A Qualitative Analysis of Students’ Summary Writing in English, Pedagogicka Fakulta Univerzita Mateja Bela v Banskej Bystrici

Кетрин и Едгар Линтон: неуспело кроћење горопади, Матица српска: Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности - преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација 1. Нови Сад

Емили Бронте и Оркански висови: буран унутрашњи свет једне тихе девојке, Филолог, Бања Лука

Алхемија дијаманта у Заљубљеним женама: Лоренсови демони неприлагођености, Зборник за језике и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду

Идентитет на размеђу викторијанског и модерног доба у Великој Британији, Норма, Сомбор

Хомоеротски топос у Заљубљеним женама Дејвида Херберта Лоренса: Blutsbrüderschaft – сан или ноћна мора?, Зборник за језике и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду

Однос визуелног и наративног у прози Милете Продановића: технологија као тематски и формални изазов, Филолог, Бањалука, стр. 141-155.