Порф. др др Весна Ивков (Сомбор, 1976) – доктор етномузикологије и доктор интердисциплинарне области Етномузикологија и Музичка педагогија, редовни је професор Универзитета у Новом Саду, шеф Катедре за музикологију и етномузикологију и руководилац ОАС, МАС и ДАС СП Етномузикологија на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.

Прву докторску тезу, рађену под менторством проф. др Ницеа Фрацилеа у области етномузикологије В. Ивков је одбранила 2013. године на Академији уметности, а другу, која
припада интердисциплинарној области Етномузикологија и Музичка педагогија и настаје под менторством емеритуса проф. др Сванибора Хуберта Петана (Svanibor Hubert Pettan) – дугогодишњег председника Интернационалног комитета за традиционалну музику и плес (ICTMD) и проф. др Милована Мишкова одбранила је 2016. на Универзитету у Новом Саду. Њено истраживање фокусирано је на музичку традицију народа и националних заједница у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Словенији и Немачкој, институционалну и ванинституционалну музичку педагогију, као и на инструмент хармоника. Током постдипломских студија добитник је стипендије Postgraduate Student Grants, WUS Austria.

У периоду од 1995. до 2010. године у Музичкој школи „Петар Коњовић” у Сомбору деловала је као наставник хармонике у основној и средњој музичкој школи, док је наставни предмет Солфеђо предавала деци предшколског узраста. Од 2000. до 2002. године је радила као асистент-приправник на предмету Музичка култура са методиком наставе и Вокално-инструметнални практикум на Педагошком факултету у Сомбору, Универзитет у Новом Саду. Од 2002. године је запослена на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, где је бирана у сва звања од асистента приправника до редовног професора. До сада је написала седам књига, неколико десетина научних радова и уредила два зборника научних и стручних радова, а делује као рецензент иностраних међународних научних часописа и члан одбора међународних научних симпозијума.

Као прва хармоника у оквиру оркестра хармоника Средње музичке школе „Исидор Бајић” Нови Сад, добитник је прве европске награде у Кастелфидарду (итал. Castelfidardo) у Италији 1994. године и учесник отварања светског купа хармоникаша у Клингенталу (нем. Klingenthal) у Немачкој 1995. године. У својству активног извођача/акордеонисте реализовала је бројне радијске снимке и телевизијске емисије соло (жанр класичне и комерцијалне музике) и у дуету са оцем Србом Ивков уз пратњу ВНО РТВ (жанр народне и музике компоноване у народним духу) и делује као члан жирија међународних такмичења хармоникаша. Руководилац је бројних пројеката које финансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност. Од школске 2015/2016. године при Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице делује као председник Комисије за полагање испита за дозволу за рад – лиценцу кандидата наставника који остварују образовно-васпитни рад у школама. У периоду од 2021. до 2025. године делује као члан Стручног већа за хуманистичке науке Универзитета у Новом Саду. Од 2024. године је члан Одељења Матице српске за сценске уметности и музику, а четврт века је активан је истраживач у оквиру пројеката ове установе, као и Научноистраживачке организације Академије уметности Универзитета у Новом Саду. Учесник је вишегодишњег пројекта Универзитета у Бону, под називом „Немачка музичка култура у источној Европи„ (нем. „Deutsche Musikkultur im östlichen Europa”, Universität Bonn, Abteilung für Musikwissenschaft), Државних музеја у Берлину под називом ” Снимци на воштаним ваљцима из југоисточне Европе” (нем. „Walzenaufnahmen aus Südosteuropa”, Staatlichen Museen zu Berlin) и „Музика и протест” Алберт-Лудвигс-Универзитета у Фрајбургу (нем. „Мusik und Protest”, Albert-Ludwigs-Universität Freiburg, Мusikwissenschaftliches Seminar). Гостујући је професор у оквиру CEEPUS пројекта на Музичкој академији Универзитета у Сарајеву (Босна и Херцеговина) и предавач по позиву на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани (сло. Filozofska fakulteta, Univerza v Ljubljani, Republika Slovenija) и учесник научних конгреса и симпозијума на универзитетима у иностранству.

Добитница је признања „Златна значка” (2017) за дугогодишњи допринос развијању културних делатности, несебичан и предан рад, коју додељује Министарство спољних послова Републике Србије, Културно-просветна заједница Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Живи у Стапару и мајка је дечака Србослава.