Рођен сам 18.07.1986. године у Сомбору, у породици коју су чинили отац Љубомир и мајка Мира Бербер, као и моја старија сестра Сања Бербер (данас удато Мазињанин). Одрастао сам у породици у којој су знање, рад и одговорност имали посебно место. Сећања на одрастање везана су пре свега за породично окружење, затим школовање, али и мој град Сомбор и људе који су у мени рано подстакли радозналост, дисциплину и поштовање према образовању. Управо су та рана искуства допринела томе да науку и универзитетски позив не доживим само као професију, већ као трајан начин разумевања друштва и човека.

Моје најближе окружење, моја породица, родитељи и сестра, одмалена су подстицали дисциплину према образовању, према обавезама, али и креативност и самосталност, у смислу да сам имао могућност да организујем своје време и да одаберем области интересовања. Родитељи, који су завршили државни Економски факултет у Суботици, били су ми подршка од самог почетка, од првог разреда и учења слова и бројева, до завршетка студија на Економском факултету у Суботици. Својим радом су ми дали пример који није био само основ за развој мојих интересовања према економији, већ и правичности, поштењу и доследности у раду. Као млађе дете у породици, гледао сам сестру која је са успехом уписала и завршила Правни факултет Универзитета у Новом Саду. Имајући све у виду, факултетски ниво образовања је у мојој породици био постављен као стандард, а не изузетак, те сам одмалена знао да ћу сигурно студирати. Само нисам био сигуран у којим водама.

Поред моје породице, у мојој фамилији како са очеве, тако и са мајчине стране, имао сам прилику да се угледам на стрица проф. др Стојана Бербера, који је лекар и универзитетски професор у пензији, на тетке др Драгицу Лукић, која је лекар, и проф. др Мару Кнежевић, која је универзитетски професор у пензији, као и на ујака, др Милана Веселиновића, који је такође лекар. Одрастање у оваквој фамилији свакако је имало велики утицај на мене, у погледу разумевања важности образовања, не само за потребе развоја каријере, него и ширег значаја за друштво у којем живим.

Пред завршетак основне школе коју сам похађао, ОШ „Никола Вукићевић“ у Сомбору, постао сам члан Црвеног крста Сомбора, као волонтер и такмичар у пружању прве помоћи. Са својим тимом који су чинили моји другари из разреда освојили смо прво место на државном такмичењу у пружању прве помоћи у тадашњој Југославији (2001. године). Иако можда на први поглед овај податак нема много везе са мојим садашњим занимањем, свакако је био један од значајнијих догађаја и личних одлука које су утицале на то како данас развијам своју каријеру. Волонтерски рад у Црвеном крсту Сомбора, дружења и сарадња са различитим људима, врло различитих схватања, ставова и веровања, омогућили су ми од малих ногу да спознам важност и значај разноликости, тимског рада, отворене комуникације и пружања подршке онима којима је она потребна. Такође, већ тада сам се профилисао у предавача, а касније и инструктора прве помоћи, чиме сам по први пут загазио у област обучавања других.

Гимназију „Вељко Петровић“ у Сомбору, на друштвено-језичком смеру, уписао сам 2001. године и успешно је завршио са одличним успехом 2005. године. Исте године уписао сам Економски факултет у Суботици, Универзитета у Новом Саду, на студијском програму Менаџмент. За област студирања изабрао сам економију и менаџмент, јер су ме од почетка занимали организација, људи у радном окружењу и начини на које се знање може претворити у конкретно унапређење рада и живота у организацијама. Основне студије сам успешно окончао 2008. године, одбраном завршног рада на тему „Упоредна анализа стилова менаџмента у предузећима“. За успех током студија био сам награђен од стране Универзитета у Новом Саду.

Убрзо након одбране завршног рада запослио сам се у звању сарадник у настави, а након тога и у звању асистента на Високој пословној школи струковних студија у Новом Саду. Упоредо са првим запослењем, у октобру 2008. уписујем мастер академске студије на Економском факултету у Суботици, поново на студијском програму Менаџмент. На основу успеха на студијама добијам награду у виду стипендије Фонда за младе таленте и награду Универзитета у Новом Саду. Мастер студије сам окончао 2010. године одбраном мастер рада на тему „Трошкови у функцији економског успеха предузећа ‘Хиссар’ а.д. из Прокупља“.

Након завршетка мастер студија, увелико сам исказао интересовање за научни рад. Започео сам каријеру на високошколској институцији, објавио прве научне радове, те је логичан след у корацима био упис докторских студија. Исте сам уписао на свом Економском факултету у Суботици Универзитета у Новом Саду, а моја ужа академска оријентација временом се профилисала у области управљања људским ресурсима, организационог понашања и менаџмента. 2010. године одлазим први пут код своје професорке на једном од предмета на докторским студијама, проф. др Гизеле Штангл Шушњар, која ће постати моја менторка на изради докторске дисертације. Предмет који сам полагао био је Међународни менаџмент људских ресурса, тема која је код нас била још увек у повоју, са мало емпиријских података и мало конкретних сазнања. Изучавајући тематику наведеног предмета, интересовање се појачало, а за централну област коју сам желео детаљно да обрадим одабрао сам награде запосленима, зараде, стимулације и бенефиције, повезујући тако економске аспекте (трошкове зарада) са механизмима мотивације и задовољства запослених (менаџмент), кроз призму компаративног приступа у различитим земљама у свету. Током трајања докторских студија добијам понуду да радим на Економском факултету у Суботици, на којем се запошљавам 2013. године у звању асистента за ужу научну област Менаџмент. Током студирања на докторским студијама упознајем своју садашњу супругу, Божану, која постаје мој ослонац и подршка кроз живот.

Време и труд су дали своје резултате у урађеној и одбрањеној докторској дисертацији јула 2015. године. Тема рада била је „Компарација управљања компензацијама у Републици Србији и земљама Европе“. Суштина моје докторске дисертације огледа се у томе да сам истражио како су системи управљања компензацијама обликовани у Републици Србији и европским земљама, са циљем да утврдим у којим елементима постоје сличности, а у којим разлике, односно да ли у овој области преовлађује конвергенција или дивергенција. Полазећи од теоријског оквира међународног и компаративног менаџмента људских ресурса, посебно сам анализирао значај основне зараде, варијабилне зараде, бенефиција, плаћања по учинку, финансијске партиципације, као и утицај институционалних, економских, културних и организационих фактора на системе награђивања. Емпиријски део рада заснован је на анализи Cranet базе података, на узорку од 4236 организација из 25 земаља Европе у периоду 2008–2010. године, при чему је посебна пажња посвећена поређењу Србије са земљама Европске уније и регионом Централно-источне Европе. У истраживању сам испитивао ко доноси одлуке о зарадама и бенефицијама, на ком нивоу се о њима преговара, у којој мери се користе различити облици варијабилне зараде и нефинансијских бенефиција, као и каква је улога HRIS-а и аутсорсинга у системима компензација. Посебно важан допринос рада јесте показивање да Србија у појединим сегментима прати европске трендове, нарочито оне карактеристичне за земље Централно-источне Европе, али да и даље постоје значајна одступања у развијености и софистицираности система награђивања. На тај начин дисертација не само да даје теоријски допринос разумевању компаративног менаџмента људских ресурса, већ нуди и практичне смернице за унапређење система компензација у Србији кроз ослањање на искуства и решења развијенијих европских земаља.

Након одбране доктората биран сам у звање доцента за научну област Менаџмент 2017. године, а потом за ванредног професора 2022. године на Економском факултету у Суботици. Током тих пет година био сам руководилац Департмана за менаџмент на Економском факултету у Суботици, главни и одговорни уредник научног часописа „Анали Економског факултета у Суботици“, као и продекан за докторске студије и научноистраживачки рад. Током доцентуре био сам представник Економског факултета у Суботици у Савету Универзитета у Новом Саду. Упоредо са развојем каријере у овом периоду, расла је и моја породица, супруга Божана и ја смо постали поносни родитељи два дечака, Алексе и Стефана.

Данас сам ванредни професор на Економском факултету у Суботици, а своје наставне и истраживачке активности развијам и кроз међународну сарадњу и гостујућа ангажовања. Звање гостујућег професора стекао сам на Универзитету на Кипру 2024. године, а од 2026. и на Техничком универзитету у Улму, у Немачкој. На оба инострана универзитета предајем предмете из области менаџмента људских ресурса. Такође, од 2023. године сам изабран у ред рецензената при Националном телу за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању Републике Србије. Поред академске професуре, веома значајан део своје каријере развијам и кроз рад на међународним пројектима, међу којима посебно издвајам пројекте које финансира ЕУ кроз програме Еразмус плус, ИПА, Дунавски позив и слично. Био сам руководилац на пројекту развоја кратких програма учења на универзитетима у Босни и Херцеговини, члан тима на пројектима увођења дуалног образовања у Црној Гори и Босни и Херцеговини, Ел Салвадору, као и пројеката који су финансирани од стране Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У свом научном раду настојим да на јасан и приступачан начин проучавам теме које су важне и за академску заједницу и за праксу. Посебно ме интересују управљање људским ресурсима, ставови запослених, флексибилни облици рада, компензације, благостање запослених, ангажованост, организациона подршка и савремена аналитика података о људским ресурсима. Једноставно речено, бавим се питањем како организације могу боље да разумеју људе који у њима раде и како се квалитет управљања људским ресурсима одражава на задовољство, мотивацију и резултате запослених.

Сматрам да је смисао бављења науком у томе да сложене појаве учинимо разумљивијим, да постављамо права питања и да на основу истраживања понудимо поуздане одговоре. Наука је за мене спој радозналости, дисциплине и одговорности: она не служи само стицању нових знања, већ и томе да та знања буду корисна другима, студентима, колегама, институцијама и друштву у целини.

Међу радовима које сматрам нарочито важним издвајају се истраживања посвећена флексибилним облицима рада, односу компензационих система и намере напуштања организације, улози менаџерске подршке у обликовању ставова запослених, као и компаративним анализама у области управљања људским ресурсима у земљама Централне и Источне Европе. Ти радови објављени су у међународно релевантним часописима и представљају део мог ширег истраживачког настојања да повежем теоријска знања и проблеме савремене организационе праксе.