Рођена је 13. децембра 1993. године у Сомбору, као једино дете Славице Лукић (рођ. Бијелић) и Др Душана Н. Лукић.

Маја 2008. године завршава ОШ “Доситеј Обрадовић” са одличним успехом и Вуковом дипломом. Уписује Гимназију “Вељко Петровић” друштвено-језички смер у Сомбору. Дугогодишњи сан о бављењу правним наукама, током средњошколског образовања, замењује биологијом и почиње са припремама пријемног испита за Биолошки факултет Универзитета у Београду. Октобра 2012. године, Милана се сели за Београд где прави прве кораке ка истраживању живог света који нас окружује. Многобројни испити, колоквијуми, сати проведени у лабораторији и волонтерски рад у области конзервације, након четири године основних студија, одводе је на пут Мастер студија у области физиологије и биотехнологије биљака на матичном факултету. Годину дана касније, 2017. Милана завршава мастер студије и даље наставља свој академски пут на истом факултету. Током докторских студија, Милана симултано почиње да ради као наставник биологије у ОШ “Јован Миодраговић” и Осмој Београдској гимназији. Недуго потом, наставничку катедру замењује позицијом едитора у фирми која се бави публикацијом научних радова. Ова позиција води је до одлуке аплицирања на докторске студије у иностранству, што се остварује 2018. године, када добија понуду за стипендију на Универзитету “Curtin” у Перту (Западна Аустралија). Јуна 2019. године Милана се сели, и започиње свој пут у истраживање криопрезервације биљака, транскриптомике и оксидативног стреса као последице горе поменутог третмана. У наредних пет година, и током пандемије, Милана поред истраживања на свом матичном Универзитету добија прилику да део испитивања ради на Универзитету Западне Аустралије (University of Western Australia) и ботаничкој башти (Kings Park).

Поред тога, путује по Западној Аустралији, и проводи време са многобројним пријатељима који долазе са различитих страна света (Америка, Босна, Аустрија, Француска, Италија, Иран, Нови Зеланд, Индонезија, Индија, Кина, Конго).

Такође, добија прилику за тромесечним истраживачким радом при ботаничкој башти, где истражује одговор аутохтоних биљних врста Западне Аутралије на криопрезервацију. Септембра 2024. године Милана завршава докторске студије са тезом “Role of redox homeostasis in recovery from cryopreservation in Arabidopsis thaliana” (превод: “Улога редокс хомеостазе у опоравку од криопрезервације код врсте Arabidopsis thaliana”).

Као истраживачки асистент, Милана наставља активности у ботаничкој башти у Перту до марта 2026. године, након чега добија позицију истраживача, где наставља истраживање у смеру конзервације и биодиверзитета, на којој се тренутно налази.