Вести

Обраћање председника УО, Борислава Аврамовића на Свечаној академији поводом 180 година сомборске Српске читаонице "Лаза Костић":

Вашe Висока преосвештенствo, драги Владико, високопречасни и часни оци, Државни секретаре у министарству културе господине Пајкићу,
Начелниче Западнобачког управног округа господине Нонковићу, Господине Дојићу, представници Војске и полиције Р. Србије, научни радници, представници Покрајинских органа, Градске управе Града Сомбора, представници књижевних клубова из Републике Срsкe, представници образовних институција, установа, удружења грађана, пословни партнери, чланови, почасни чланови, кумови и пријатељи Српске читаонице, представници медија, даме и господо, браћо и сестре,

ХВАЛА ВАМ ШТО СВОЈИМ ПРИСУСТВОМ ДОПРИНОСИТЕ ДА ОВАЈ ЈУБИЛЕЈ ДОБИЈЕ НА ЗНАЧАЈУ ОНАКО КАКО ТО И ДОЛИКУЈЕ!

Враћајући нашу пажњу и погледе 180 година уназад,исказујем поштовање према бившим читаоничарима који су својим чињењем допринели да ова институција живи и траје. Посебну захвалност дугујемо оснивачима Читаонице. Било их је седамдесет и један. Основали су ову институцију, на нашој земљи под туђинском власти.

Такође, велику захвалност дугујемо сомборским Србима којису 38 година након оснивања Читаонице донели одлуку да изграде ДОМ ЗА ПОТРЕБЕ СРБА. Сомборским Србима који су далисвоје добровољне прилоге да би ово, и данас, велелепно здање било изграђено.

Како у нашем народу ништа не бива без присуства Цркве, такође и од оснивања Читаонице до данас. Недостајућа новчана средстава потребна за изградњу Читаонице позајмљена су од Српске Православне црквене општине сомборске. Први председник Читаонице био је сомборски свештеник Аврам Максимовић, а за Читаоницу и њен рад везују се имена Владике Платона Атанацковића и сомборског проте, потоњег патријарха Георгија Бранковића.

У новије време, благословом нашег Митрпопилита, члан Читаонице, Управног одбора и заменик председника је архијерејски намесник сомборски. За средину деветнаестог века везују се имена знаменитих Сомбораца. 22 портрета ових личности осликао је наш комшија и добротвор; сомборски и српски сликар, и почасни председник Читаонице Сава Стојков.

Прошлу 2024. годину,између осталих дешавања у Читаоници, обележила је изложба НАУЧНИХ ДОСТИГНУЋА СОМБОРАЦА, на иницијативу и предлог проф. др Стевана Бербера, рођеног у Станишићу, светски признатог стручњака, почасног професора на Универзитету Окланд на Новом Зеланду, почасног Конзула Србије, а данас и члана Читаонице. Своје научне радове изложили су наши-сомборски академици, Иван Гутман, Рајко Игић и Игор Пашти. Тридесет и пет универзитетских професора, доктора наука, по један новинар и публициста. Мањи број ових личности живи у Сомбору, највећи део у Н.Саду, Београду, земљама Европе и Америке.

Током изложбе проф. др Љубомир Милашиновић изнео је предлог да учесници изложбе своје радове и докторске дисертације доставе Читаоници како би формирали НАУЧНУ БИБЛИОТЕКУ СОМБОРАЦА У ПРОСТОРИЈАМА ЧИТАОНИЦЕ. Овај посаоје у току а прикључило му се још двадесетак научних радника Сомбораца. Вратимо се поново у прошлост: за само шест месеци, подигнута је зграда Читаонице добровољним прилозима сомборских Срба; сазидана је једна од најлепших зграда на сомборским венцима.

Тридесет година касније, 1912. године, изграђена је тераса, којој у знак победе Црногораца над Турцима на коти 554 дадоше име ТАРАБОШ. Реконструкција Српске читаонице током 1997. и 1998. године, један је од најзначајнијих подухвата након њене изградње. Замењене су електрична и водоводна инсталација, урађена нова канализација, реконструисан санитарни чвор, централно грејање, уређење фасаде. Радови поправке крова извршени су августа и септембра 2009. Новчана средства обезбеђена суподршком АП Војводине. Највећа обнова заштићеног споменика културе-читаоничког здања- извршена је 2023. године, у сусрет овом јубилеју. Урађена је замена прозора, врата на вањским зидовима, декоративне расвете и новафасада. Дугујемо велику захвалност Покрајинском ЗЗЗС културе из Петроварадина, који је био носилац свих послова , као и Граду Сомбору на подршци, Влади АП Војводине. Доласком у Сомбор Лаза Костић се укључује у рад Читаонице. Десетогодишњим читаоничким преседавањем оставља трајан траг због чега данас Читаоница и носииме СРПСКА ЧИТАОНИЦА ЛАЗА КОСТИЋ СОМБОР. Водећи се примером Костића многи наши суграђани доласком у Сомбор укључили су се у рад Читаонице.

Читаоница је кроз све ове године преживела разне изазове, оставила иза себе различита друштвена уређења, власти и владаре. Није оставила и напустила основну идеју њених оснивача: чување традиције, обичаја, језика и писма српског народа; није се одрекла свог идентитета, поштујући и ценећи друге народе са којима дели животни простор, с правом очекујући да се такав однос развија и гаји према припадницима нашег народа, ма где он живео.

Поред традиционалних вредности, одржавања братске љубави и међусобног поштовања са нашом Црквом, обележавања Крснеславе, јубилеја, вођења рачуна о историјском значају Читаонице, њеном угледу, развијању добрих односа са својим комшијама, сарадње са другима удружењима, установама, институцијама , сродним удружењима у Региону, опрезно води рачуна о свом месту у граду, Србији и региону. Своју савремену улогу Читаоница потврђује одржавањем јавних трибина, промоцијама књига, развијањем своје издавачке делатности, књижнице, научне библиотеке, ликовним активностима, програмима задецу.

На предлог проф. др Саше Радојчића, члана Читаонице и УО, у марту 2022. године први пут додељена је Књижевна награда "Мирослав Јосић Вишњић", за најбољу прву прозну књигу аутора старости до 35 година, што је чини јединственом у Р. Србији. Овај пројекат подржаавју Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу и информисање и односе с верским заједницама, те Град Сомбор.

Први СПИС-Сајам писаца и издавачâ Сомбор, одржанје 2024. године, подржан од Града и од АП Војводине. Сав терет креативног стваралаштва, организације и реализације пројеката носе чланови и пријатељи ове институције, ентузијасти, опредељени да треба нешто урадити, неоптерећени материјалним интересом, већ интересом нашег народа.
Читаоница нема ангажованих радникâ који се баве читаоничким програмима и пројектима.

Захваљујем се члановима и пријатељима који својим чињењем доприносе одржавању и унапређењу читаоничког рада, свима који подржавају читаоничке активности, и свима Вама, још једном, који сте данас са нама.

ХВАЛА ВАМ И СВАКО ДОБРО ВАМ ЖЕЛИМ!